Пет година. Толико је прошло откако сам се отарасио Adobe-а, и искрено, понекад се питам – шта ми је уопште било на уму? Можда је то био један од оних касноноћних YouTube вртлога где сам натрапао на видео „2 Years After Switching from Adobe”. То ми је пробудило радозналост... Чекај мало, када сам заправо прешао?
Проверио сам историју објава на свом блогу – о вау, пуних пет година. Време лети, посебно након 2020. године. Од тада сам се уходао у свој радни процес, пронашао алтернатеве које једноставно раде и – упозорење о спојлерима – нисам се освртао назад.
Зашто не Adobe? Једноставно. Лични разлози. Њихов претплатнички модел је и даље иритирајући, а ја одбијам да изнајмљујем софтвер до краја живота. Осим тога, Adobe је доспевао у наслове због свих погрешних ствари – сумњивих пракси претплате, подмуклих ажурирања услова коришћења која им омогућавају да тренирају вештачку интелигенцију на радовима корисника. Одбијам у старту. И да будемо реални, пиратерија софтвера? Прошао сам то, видео. Ако постоји добра бесплатна или отвореног кода алтернатива, узимам је. Ако је у питању куповина за стално, још боље.
Photoshop је први отишао, а заменио га је Serif Affinity Photo још кад је био на верзији 1.8. Сада, са верзијом 2.x, је још бољи. Једнократно плаћање, без глупости. Када су понудили попуст за надоградњу, одмах сам гаграбио. Affinity-јев модел лиценцирања? Пољубац шефа кухиње. Плати једном, користи заувек, надогради када желиш и ако желиш на нове главне верзије. А ево у чему је цака – ово је универзална лиценца. То значи да моја куповина покрива Affinity Photo, Designer и Publisher на Windows, macOS и iPadOS системима. Једна од мојих најбољих инвестиција, раме уз раме са WinRAR и Unraid лиценцама. И да ли бих икада прешао на други уређивач фотографија? Не. Affinity Photo обавља све што ми је потребно, укључујући PSD макете (да, Smart Mockups и даље ради ако га омогућите). Ако сам на Linux-у, GIMP завршава посао (живео GIMP!), а моја Affinity лиценца покрива macOS, Windows па чак и iPadOS.
За брзу графику за друштвене мреже, било за личну употребу или за парохију, Canva Pro завршава посао. Да, то је претплата, али бар је под истом компанијом као Serif/Affinity, тако да ћу то дозволити. Одлично ради и на мобилном телефону, што ми спасава живот када треба брзо да објавим нешто у ходу.
Illustrator? И даље отпалим. Affinity Designer ми је главни алат за векторски рад још од дана верзије 1.8, а сада је са верзијом 2.x још бољи – све под том дивном универзалном лиценцом која покрива Windows, macOS и iPadOS. Између Affinity Designer-а и Inkscape-а, све моје потребе за векторима су покривене. Ту нема промена. Идемо даље.
Premiere Pro је било најтеже заменити. У то време су Sony Vegas Pro 13 (Steam Edition) и Movavi Video Studio покривали већину мојих потреба за монтажом. Сада постоји нови играч – DaVinci Resolve. Требало је мало времена да се научи, али се апсолутно исплатило. Покрива све што ми треба, а Fusion помаже код послова у стилу After Effects-а, уз то је и корекција боја – апсолутни врхунски квалитет.
Adobe Reader/Acrobat? Ма не. Ко их шиша опет. Данас су чак и онлајн PDF уређивачи довољно добри, а уграђени читачи PDF-а у Firefox-у и Chromium-у раде сасвим солидно. Једини пут када ми треба нешто друго је за специјалне државне документе (дођавола), а за то ми је SumatraPDF и даље главни избор. У најгорем случају, користићу преносиви Adobe Reader – нема инсталације за вас на мојим уређајима.
Adobe Dreamweaver? И даље не. Данас углавном користим WordPress са Elementor-ом или WPBakery-јем за визуелни дизајн, а за стварно кодирање, Microsoft Visual Studio Code ми је главно оружје – бесплатан је, отвореног кода и једноставно ради. VS Code је постао мој главни алат за рад, захваљујући одличној Git интеграцији и глатком радном процесу са PHP-ом, JavaScript-ом, HTML-ом и CSS-ом. Ипак, Notepad++ и Sublime Text (који сам легално купио у оно време) су и даље у комплету алата када су ми потребне лагане, брзе измене.
Adobe XD? Пробао сам га неколико пута, поиграо се са Figma-ом, Gravit Designer-ом и Lunacy-јем, а онда схватио... Ове апликације ми уопште нису потребне. Напоље с њима.
Ох, и да не заборавимо друге Adobe апликације које никада ни тада нисам додиривао, али сам касније открио да би заправо могле бити корисне – осим што сам, наравно, нашао начине који нису Adobe да се носим и са њима. На пример, Adobe Audition? Никада га нисам користио, јер ми је Audacity главни алат за обраду звука још од памтивека (и још увек јесте). Lightroom? Пробао сам га неколико пута, али Darktable је сада мој избор за уређивање фотографија. Adobe Animate? Ма не, Blender покрива све моје потребе за анимацијом, било да се ради о основним 3D стварима, личним тестовима (попут класичне учионице или BMW бенчмаркова) или само зезању да видим шта мој ПЦ може да поднесе. А Adobe InDesign? Affinity Publisher ми и ту чува леђа – срећом, моја универзална лиценца за Affinity Photo, Designer и Publisher покрива Windows, macOS и iPadOS, тако да је избор био очигледан.
Пет дугих година, али хеј – нема Adobe-а у мом животу, нема Adobe пиратерије и нема глупих претплата (осим Canva Pro зато што, е па зашто да не, знате већ, зашто да не? Морам да имам бар једну, зар не?).
Да ли бих се икада вратио? Веома мало вероватно. Софтвер који сада користим ради све што ми треба, без икаквог терета. Живели за још пет година – без Adobe-а.
Напомена: Ова објава је лекторсана и благо дотерана уз помоћ алата OpenAI ChatGPT-4.0, Deepseek R1 и Google Gemini Advanced 1.5 Pro ради јасноће и стила.
Насловна слика је направљена помоћу Canva Pro и Affinity Photo.
Неки спољни линкови су обезбеђени у образовне и информативне сврхе. Неки могу бити придружени (афилијејт) линкови, што значи да могу зарадити малу провизију без икаквих додатних трошкова за вас.