Имате стари рачунар код куће, желите да га продате, али вам се некако не растаје од њега јер можда има неку сентименталну вредност. Или заиста не знате по којој цени да га продате, пошто је тренутно тржиште и даље лудо, а цене су отишле у небеса.
За све вас имам одлично решење – само пренамените тај рачунар у кућни лаб сервер на којем могу да се покрећу ваши омиљени алати, што је једна од методологија са 3Р – смањи (reduce), пренамени/поново искористи (repurpose/reuse), рециклирај (recycle). Овим ћете прескочити треће Р, јер ћете испунити прва два – смањити количину смећа на планети и пренаменити ту стару машину за нешто добро, нешто корисно за све нас скапујаче података (и штребере такође).
Што се мене тиче, прошле године у раном летњем периоду спасио сам један PC са бувљака, пошто је био супер јефтин (око 15€ укупно са половним 1TB WD Green хард диском бесплатно, курс може да варира пошто је моја званична валута, за сада, хрватска куна и колико се сећам платио сам га са тастатурой и мишем 100HRK) са заиста чудним спецификацијама. И заиста мислим чудним, као што је коришћење Intel Celeron G440 процесора, за који колико год неко зна може бити последњи 1-језгарни/1-нитни x64 CPU, затим 4GB DDR3 RAM-а, основна H61 матична плоча из Асуса и неко старо кућиште из тог доба, што је средина 2011. године.
Тренутне спецификације тог рачунара су:
CPU: Intel Core i3-2100 (имао сам га у резерви па сам га надоградио) MBO: Asus P8H61-M LX2 GPU: Intel HD Graphics 2000 RAM: 4GB DDR3 (2x2GB DDR3 1333MHz) SSD: Crucial BX500 120GB HDD 1: WD Blue 500GB HDD 2: Seagate 160GB (имао као хладну резерву са старог socket 775 Windows XP рачунара) Optical drive: DVD-RW TSSTCorp Case: MS Industrial PSU: MS Industrial Platinum MS-400ATX OS: Windows 10 Professional x64
Након што сам користио овај рачунар као основну интернет машину неколико месеци, једноставно сам одустао и почео са основама овог кућног лаб сервера са барем сервисом за дељење фајлова на хард диску од 500GB, посебно у фолдеру Видео снимци где сам преместио све (сумњиве сајтове за преузимање) филмове које тек треба да погледам и могу да их копирам назад на главни десктоп или гледам преко екрана повезаног на ову машину.
Пре него што сам прешао на следећи корак, отишао сам на наш TP-Link рутер (не онај који је обезбедио провајдер јер је тај Ubee обична 🐂💩, без увреде за Ubee и нашег провајдера), кућни лаб сервер је стављен на статичну ИП адресу кроз наш интерни DHCP како бих могао лакше да пингујем сервер ако постоје неки проблеми са њим и да бих имао статичну ИП адресу због везе са управљачем фајлова на паметном телефону који не жели да препозна име рачунара као што би то урадио Windows.
То дељење фајлова је касније мигрирало на пуно дељење диска коришћењем напредног дељења (Advanced Sharing) са локалним корисником и једноставном лозинком. На личном клијенту сам покренуо Explorer и усмерио тај дељени ресурс користећи функцију мрежног диска из Windows-а користећи SMB.
Неколико недеља након тога, дошло је време да се креира друго дељење диска за преузимања и привремене фајлове који се користе на кућном лаб серверу и клијенту, а које је такође повезано коришћењем SMB-а преко мрежног диска.
У то време, за филмове и серије које сам имао у колекцији (добио их преко сумњивих сајтова за преузимање) морао сам да их копирам на домаћин са сервера, али пошто је то било мало напорно, синула ми је идеја – време је за покретање Plex сервера на кућном лаб серверу. Са бесплатним налогом, повезивање са колекцијама је једноставно и лако као усмеравање на сређену шему фолдера на дељеном диску, пошто скоро сви филмови и серије то прате (хм, сценски стил, хм) савршено је за гледање свих видео записа (у мом случају неколико серија, документараца и гомиле новијих филмова и неколико старијих) из прегледача на клијенту који има Video Speed Controller у себи (верзија за Firefox) или са таблета на којем ради Plex клијент апликација. Plex сервер такође има прослеђивање портова (Port Forward) преко нашег кућног рутера.
Елем, био је тренутак када сам размишљао — зашто не скидати са сумњивих сајтова за преузимање користећи torrent протокол, знам да qBittorrent има WebUI од једног Seedbox провајдера. И то је био још један циљ, подешавање WebUI-ја за qBittorrent. Може се подесити кроз интегрисане опције и уз прослеђивање портова (Port Forwarding) на нашем рутеру могу лако да користим WebUI да подесим да се торенти скидају у фолдере шта већ скидам (као што су Linux ISO фајлови и филмови са сумњивих сајтова).
И на крају, пошто сам био мрзећи да стално пребацујем улаз са једног уређаја на други на монитору, одустао сам и подесио Remote Desktop Protocol и Remote Desktop Services на Windows 10. Ово је једна од лакших ствари — само потражите Allow Remote Desktop Connection у подешавањима, омогућите функцију, на клијенту отворите RDP апликацију (постоји модерна UI верзија на Microsoft Store-у, као и класична верзија интегрисана у Windows 11 коју више волим).
Ово је моја тренутна подешавања за мали Home-Lab сервер. То је лака метода, мала машина која троши укупно 220W енергије из утичнице док преузима најновији Arch ISO преко торента, стримује филм у 720p са H.264 кодеком без посебног транскодирања са Quick Sync Video протокола са процесора на таблет и њихову интегрисану графичку картицу, а истовремено је повезана преко Remote Desktop-а тако да могу да радим мало копирања са DVD-ја на дељени диск (Shared Drive) и фолдер са сликама за прављење резервне копије старих DVD-јева са сликама пре отпремања на Google Photos као 3-2-1 метод резервне копије.
Напомена: Не подржавам пиратерију, ако поседујете филмове, серије и музику коју желите да сачувате као резервну копију или сте их гледали и гледате их касније пошто су уклоњени са сервиса за стримовање по вашем избору, можете их преузети са сумњивих сајтова. У супротном, користите сопствену копију, постоје програми који вам могу помоћи да направите CD/DVD/Blu-Ray копије на диск по вашем избору.
Такође напомена уредника: у блиској будућности ова машина би могла да добије надоградњу RAM-a што ће ми дати више идеја, као што је на пример покретање TrueNAS Scale-а или чак OpenMediaVault-а са SSH везом и VNC-ом тако да ће то бити више "специјализовани" уређај код куће, али за сада — Windows 10 Pro је ту.
Насловна слика и слика коначног подешавања су моји сопствени снимци екрана, креирани на Home-Lab серверу.
Сви линкови су у информативне и едукативне сврхе, пошто нисам повезан ни са једном од компанија/сервиса поменутих изнад.
